KAKO PREPOZNATI RANE ZNAKE AUTIZMA?
KADA POTRAŽITI POMOĆ LOGOPEDA?
Kada kažemo reč pervazivno mislimo na pojam koji podrazumeva sveobuhvatan razvoj i odnosi
se na sve aspekte dečijeg funkcionisanja sa posebnim akcentom na:
– socijalne interakcije gde se uočava poteškoća u međusobnoj komunikaciji sa drugim osobama
– teškoće u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji
– ograničenom repertoaru ponašanja koja se često ponavljaju
– poremećaje koji se javljaju u svim situacijama.
Pervazivni poremećaj koji ima najveću učestalost od svih pervazivnih poremećaja je autizam.
Autizam se definiše kao abnormalan ili oštećen razvoj koji se manifestuje još u ranom uzrastu,
pre treće godine.
Autizam karakteriše oblik patološkog funkcionisanja u sledećim oblastima:
– recipročne socijalne interakcije
– komunikacija (verbalna i neverbalna)
– ponašanje (oskudan, stereotipan i repetitivan obrazac ponašanja, interesovanja i aktivnosti).
Učestalost javljanja iznosi 3-5 dece na 10.000, u odnosu 4:1 za dečake.Kod mlađe autistične dece česti su problemi motorne organizacije uključujući hipotoniju,
nespretnost, apraksiju kao i brojne motorne stereotipije. Teškoće u socijalnim relacijama se
mogu primetiti već u ranom uzrastu. Neke bebe su drugačije od rođenja: ne smeju se, ne pružaju
ruke, ne prate objekte i u celini se stiče utisak odsutnosti, nezainteresovanosti za okruženje,
nereagovanja i pasivnost. Nema kontakta očima. Sa 2-3 godine uglavnom pokazuju želju da su
sami daleko od drugh. A u slučaju nelagode atipično je to što ne traže utehu kod roditelja.
U verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji kod ove dece primetan je znatan zastoj u receptivnom i
ekspresivnom govoru. Oko polovine dece sa autizmom nemaju ni jednu reč u uzrastu od 5
godina, a retko koje uspe da razvije funkcionalan govor. Forme govora koje se i usvoje koriste se
sporadično, tako da se često dešava da prođe i nekoliko meseci da se ponovo pojavi fraza koja je
bila dobro izgovorena.
Neke od veština koje je prvenstveno potrebno razvijati kod ove dece su:
Veštine komunikacije: izražavanje i izveštavanje na maternjem jeziku.
Socijalne veštine: saradnja, sposobnost za rad u timu, komunikativnost, rešavanje konflikta.
Kognitivne veštine: numerička pismenost, analitičnost, razumevanje, organizovanost, rešavanje
problema, spremnost za inicijativu, kreativnost.
Motorne veštine: fina motorika i gruba motorika.
Senzorne veštine: auditivne, taktilne, vizuelne.
Razvoj svih ovih veština sprovodi se najčešće kroz rad sa logopedima, defektolozima i
psiholozima, od kojih svaki stručnjak pokriva svoju oblast funkcionisanja. Najbitnija je
kontinuirana stimulacija deteta sa svih aspekata. Svaka veština je podjednako bitna jer zajedno
čine celinu pa se s toga moraju tretirati sve kako se ne bi izazvala dodatna disharmonija u
razvoju.