Prvi pregled u Logopedsko-defektološkom centru LogoVox obuhvata uzimanje anamnestičkih podataka, opservaciju i testiranje  baterijom testova pomoću koje se procenjuje govorno-jezički i psiho-motorni razvoj. Posle dobijenih rezultata postavlja se logopedska dijagnoza.

Anamnestički postupak podrazumeva uzimanje podataka od pacijenta lično, od njegovih roditelja ili članova uže porodice. To su podaci o trudnoći, pojavi riziko faktora u toku same trudnoće, naslednim bolestima u porodici, porođaju, postnatalnom periodu, motornom i govorno-jezičkom razvoju. Na prvi pregled poželjno je poneti medicinsku dokumentaciju drugih specijalista (ORL pregled, pregled neurologa, psihologa, psihijatra…).

Procena govorno-jezičkog razvoja zavisi od hronološkog uzrasta pacijenta.  Cilj svakog testiranja je da opišemo kvalitet govornog čina, preko koga ćemo naslutiti ili u potpunosti otkriti evidentnu prisutnost pojedinih kvaliteta poremećaja govora i jezika. Kod pacijenata mlađeg uzrasta procenjuje se razumevanje, govorna produkcija, senzomotorni razvoj i socio-emocionalno ponašanje. Kod starijih dodatno se procenjuje i sposobnost grafomotornog izražavanja, sposobnost čitanja i pisanja.

Na prvom pregledu mogu se definisati preventivne mere i postupci logopedskih i defektoloških intervencija radi ublažavanja i otklanjanja govorno-jezičkih i senzo-motornih poremećaja, kao i davanje uputstava za dalji logopedski i defektološki tretman.

Tretman obuhvata primenu raznih metoda i tehnika u cilju otklanjanja govorno-jezičke patologije i poremećaja komunikacije. Primenjuje se kod poremećaja koji se javljaju i razvijaju u detinjstvu ili se javljaju kod odraslih prouzrokovanih povredom ili bolešću, poput moždanog udara ili povrede mozga. Logopedski tretman se primenjuje kod dece i odraslih kod kojih postoje:

Defektološki tretman podrazumeva podsticanje  onih  domena razvoja u kojima dete sporije napreduje ili se primećuje zastoj u napretku.  Vodeći računa o individualnom tempu napredovanja i sagledavajući sliku ukupnog razvoja defektolog kreira tretman prema potrebama svakog pojedinca. Cilj defektološkog tretmana je da omogući pojedincu da ostvari maksimum svojih potencijala. U Logopedsko-defektološkom centru LogoVox  defektološki tretmani su individualizovani i podrazumevaju primenu različitih metoda i tehnika u cilju:

  • razvoja kognitivnih sposobnosti
  • razvoja perceptivnih sposobnosti
  • razvoja motornih sposobnosti
  • pripreme deteta za školu
  • savladavanja školskog gradiva
  • razvoja socio-emocionalnih veština
  • podsticanja samostalnosti kroz razvoj veština potrebnih za aktivnosti svakodnevnog života

U Logopedsko-defektološkom centru LogoVox vrši se neuropsihološko testiranje kojim možete da dobijete uvid u vaše intelektualno i kognitivno funkcionisanje. Testiranje se obavlja primenom neuropsihološke baterije testova koja  procenjuje:

  • pamćenje
  • pažnju i koncentraciju
  • egzekutivne funkcije
  • vizuomotornu i konstrukcionu organizaciju
  • govornu produkciju i razumevanje govora
  • emocionalni status

Svaki pojedinac koji želi da proveri svoje kognitivno stanje može da se podvrgne neuropsihološkom testiranju. Ovo je nezaobilazna metoda dijagnostike kod osoba koje su doživele moždanu traumu različite etiologije, kao i kod osoba koje imaju problema sa pažnjom, pamćenjem, govorom i egzekutivnim funkcijama. NPS testiranje može ukazati na suptilne poremećaje kognitivnih funkcija što može biti jedan od prvih simptoma demencija ili blagog kogntivnog poremećaja. Važnu primenu ima i kod osoba kod kojih usled različitih etioloških faktora postoji neki oblik afazije.

Podaci i rezultati, prikupljeni putem ovog testiranja omogućavaju stručnjacima da efikasno postave dijagnozu i pruža pomoć u procesu lečenja. Nakon obavljenog testiranja  i obrade rezultata dobijaju se precizni podaci o svakom ispitaniku i na osnovu njih se kreira jedinstveni program neuropsihološke rehailitacije.

Tretmani su koncipirani tako da podstiču restituciju oštećenih funkcija ili pronalaze kompenzatorne mehanizame kako bi se postojeći poremećaji minimalizovali. Ovakav vid tretmana obuhvata i stalnu saradanju sa porodicom radi sprovđenja vežbi i u kućnim uslovima, kao i radi praćenja napretka pacijenta. Nakon sprovođenјa aktivnih tretmana i rehabilitacije sprovodi se i retest kojim se vrši evaluacija napredovanja svakog pacijenta.

TRETMAN POKRETOM

Reedukacija psihomotorike ili tretman pokretom zasniva se na neuropsihološkim činjenicama. Koristi se telom i pokretom podstičući razvoj i funkcije CNS. Reedukativni postupci pružaju mogućnost da se utiče na reorganizaciju dispraksičkih i disgnostičkih odnosa, čime bitno utičemo na razvoj saznajnih postupaka u razvojnom dobu.

Vežbe u reedukaciji su prilagođene svakom detetu, njegovom uzrastu i sposobnostima. Svaki pokret se doživljava, opisuje, prepoznaje po vrsti i osobinama. Terapeut reedukator svaku vežbu (pokret) jasno definiše, zna njenu primenu i šta očekuje od nje. Uvežbavaju se pokreti koji se prirodno događaju u procesu razvoja, koji time i podstičemo. Doživljaji koji ti pokreti bude prepoznajemo, privodimo svesnom saznavanju deteta u tretmanu, bogateći time i njegov psihički život. Pokret je bitan za usmeravanje osećanja, od kojih i zavisi mogućnost organizovanja poketa. Razvoj osećanja i pokreta idu paralelno uslovljavajući se uzajamno kod harmoničnog razvoja. 

U reedukaciji se izvode opšte i specifične vežbe u zavisnosti rezultata koji se dobiju na osnovu dijagnostičke procene.

U koži se nalazi taktilni sistem koji omogućava telu pristup taktilnim senzacijama iz spoljašnjeg sveta. Iz nekoliko razloga problem sa taktilnim sistemom mogu uzrokovati neka od sledećih stanja:

  • Hipersenzibilni taktilni sistem je negativna prekomerna reakcija na dodir koji obično ne bi bio problem. Osoba sa hipersenzitivnim taktilnim sistemom često će reagovati negativno na zagrljaj, skraćivanje kose ili noktiju i često se žale na različite teksture, šavove, izbegavaju nošenje odeće različitih materijala. Jednostavna ogrebotina na koži može izazvati  veoma burnu reakciju.
  • Hiposenzibilni taktilni sistem-osoba sa hiposenzibilnim taktilnim sistemom često ne reaguje na taktilni unos. Duboka posekotina, snažan pritisak ili drugi vid povrede dovode do malo ili ni malo rekcije. Oni često traže intenzivnu senzornu stimulaciju u nastojanju da registruju senzaciju.
  • Nefunkcionalni taktilni sistem je sistem koji jednostavno ne radi.

Program MNRI Taktilne Integracije koristi neuro-taktilne tehnike za stimulisanje različitih receptora na koži, radeći na odgovarajući način kako bi uključili i integrisali taktilni sistem u celokupni sistem tela i uma. Kada se taktilni sistem integriše, moždano stablo opušta odbrambene reflekse, osoba se oseća bezbedno i može se nastaviti sa zdravim motoričkim, komunikacijskim i kognitivnim razvojem.

Urođeni primarni pokreti i refleksni obrasci koji su izraženi kod svakog pojedinca su ključni elementi ljudskog razvoja. Mnogi od tih refleksa su ključni za preživljavanje, naročito tokom perioda stresa i opasnosti. Oni su takođe osnovni neurološki  gradivni blokovi za sve naučene pokrete i veštine i veoma utiču na razvoj mozga i mnogih kognitivnih i intelektualnih procesa tokom razvoja.

Kod neke dece i odraslih primitivni refleksi mogu biti prisutni nakon stresnih događaja zbog razvojnih motornih problema i poremećaja senzornog procesiranja. Očekivano je da se svi primarni refleksi ugase do kraja druge godine. Ukoliko su primitivni refleksi prisutni i nakon tog perioda smatra se da postoji neuro-razvojno kašnjenje.

MNRI Integracija dinamičkih i posturalnih refleksa se može primenjivati pri razvoju strukturalnih, emocionalnih, intelektualnih i razvojnih veština, pomaže pri rešavanju dugoročnih problema uzrokovanih slabim senzo-motornim razvojem. To je prirodan pristup rešavanju razvojnih motornih, emocionalnih i kognitivnih poremećaja koristeći snagu refleksnih obrazaca kao prvog urođenog motornog odgovora.

MNRI program podrazumeva korišćenje prirodnih neinvazivnih pokreta koji se lako uče.

Predstavlja kinesku energetsku masažu sa akupresurom koja se zasniva na energiji KI ili Či koja prolazi kroz organizam. Postoje 12 meridijana putem kojih ta energija prolazi. Ti meridijani mogu da se zablokiraju i tada nastaju oboljenja i druga patološka stanja. Tretiranjem tačaka po tim meridijanima može da se utiče na protok Ki energije i da se vrše lečenje i regeneracija organizma. Tretman se izvodi pokretima prstiju i rukama pomoću različitih masažnih tehnika, akrupresure i manipulacije.

Tui na masažom se može uticati na emocionalna stanja kod najmlađih, kod različitih strahova, anksioznosti, kod problema sa spavanjem, probavom, mokrenjem u krevet, epilepsijom, smanjivanje mahanja ručicama, razvoju govora itd.

Building Block aktivnosti predstavljaju program, odnosno skup aktivnosti koje je osmislila Cecilia Koester. Aktivnosti iz ovog programa se baziraju na osnovnim obrascima kretanja pomoću kojih se formiraju i jačaju neuronske veze.

Svaka od aktivnosti usmerena je na određenu razvojnu veštinu koja nedostaje ili još nije integrisana u nervnom sistemu. Building Block aktivnosti namenjene su svoj deci a posebno su prilagođene deci sa višestrukim smetnjama.

Učenje se bazira na 3 dimenzije kretanja:

  • dimenzija napred/nazad- integracija moždanog stabla i neokorteksa
  • dimenzija gore/dole-integracija limbičkog sistema i neokorteksa
  • dimenzija levo/desno-integracija leve i desne hemisfere

Vežbe se mogu sprovoditi kroz igru, uz ritmičke pesmice ili samo kao masaža.

Aktiviranjem ove tri dimenzije dolazi do integracije nižih motoričkih obrazaca u više što dovodi do poboljšanja prostorne i senzorne svesnosti, ekspresivnih jezičkih veština (govor, pisanje, pevanje), receptivnih jezičkih veština, poboljšanja organizacije i emocionalne obrade, bolje sposobnosti učenja,  komunikacije i mišljenja.

Brain gym je senzomotorni program koji se temelji na učenju kroz iskustvo kretanja. Sastoji se iz 26 aktivnosti koje se vežbaju kroz tri dimenzije tela.

Brain gym aktivnosti podstiču komunikaciju mozga sa ostalim delovima tela, podstiču slobodno kretanje, igru , kreativnost i ublažavaju stres.

Ovim aktivnostima  putem pokreta dolazi do stvaranja novih neuronskih puteva u mozgu. Zajedno funkcionisanje mozga i tela dovodi do poboljšanja:

  • opšte motorne koordinacije
  • pažnje, koncetracije i pamćenja
  • logičkog mišljenja i razumevanja
  • organizacijskih veština
  • emocionalne ravnoteže
  • čitanja, pisanja, jezičkih i matematičkih sposobnosti i sportskih veština
  • kao i na smanjenju napetosti i hiperaktivnosti

L

Poremećaj

Artikulacija podrazumeva pravilno obrazovanje i izgovaranje glasova, prema standardima određenog jezika. Najvažniju ulogu u artikulaciji imaju govorni organi, odnosno pokreti govornih organa koji usmeravaju vazdušnu struju i na taj način obrazuju glasove.

Poremećaj izgovora glasova  označava nepravilan izgovor ili nemogućnost izgovora glasova po standardima nekog jezika, na određenom uzrastu deteta. Razvoj glasova ima svoje norme, odnosno na određenom uzrastu očekujemo da dete ima neke od glasova. Ukoliko dete ne izgovara pravilno neki glas koji se očekuje na tom uzrastu onda govorimo o poremećaju. Na uzrastu od pet i po godina dete treba pravilno da izgovara sve glasove jezika.

Dobra dijagostika ja prvi korak ka uspešnom logopedskom tretmanu. Nakon dijagnostičke obrade i dobijenih rezultata, pravi se odgovarajući terapijski program. Tretman poremećaja izgovora glasove je kompleksan i s obzirom na to da je multidisplicinarnog karaktera ponekad se sprovodi u saradnji sa drugim stručnjacima ( ORL specijalista, ortodont, hirurug, neurolog… )

Poremećaj glasa se manifestuje  glasom manjeg  kvaliteta, neujednačene visine, inteziteta, tona i drugih osobina glasa (dysphonia) ili potpunim gubitkom glasa (aphonia). Kod ovakvih stanja produkcija glasa od govornika zahteva više napora. Vokalni zamor nastaje kada su vokalni zahtevi veći nego što je sposobnost pojedinca da ispuni te zahteve. Najčešći poremećaji glasa su promuklost ili disfonije. Javljaju se kod dece i odraslih.

Uzroci poremećaja glasa su mnogobroji. Mogu biti organskog i funkcionalnog porekla i ponekada je teško utvrditi koliko ova dva faktora utiču jedan na drugi. Kao najčešći uzroci poremećaja glasa navode se : kongentalne anomalije, velofaringealna insuficijencija, zapaljenski procesi-infekcije (uvećani krajnci, zapaljenja sluzokože ždrela, nosa i sinusa), oštećenja sluha, mišićne pareze, endokrini poremećaji, alergijska oboljenja, neurološki poremećaji, vokalna zloupotreba.

Poremećaji glasa javljaju se i kod loše glasovne higijene, glasovne zloupotrebe  (hronične disfonije kod glasovnih napora), čestog kašljanja, vike, pevanja, stalnog pročišćavanja grla i neki od njih mogu da se dovedu u vezu se emocinalnim funkcionisanjem.

Prvi simptomi problema sa glasom su: bol u grlu, nadraženost grla, potreba za kašljanjem, promuklost, umor glasa ili njegov potpuni gubitak. Dužina trajanja simptoma nam govori da li je u pitanju akutna ili hronična promuklost.

Poremećaji glasa zahtevaju specijalizovan pregled ORL specijaliste, fonijatra i logopeda.

Govor i jezik kod dece se može posmatrati kroz razvoj govorno-jezičkih funkcija i upotrebu govora i jezika u svakodnevnoj komunikaciji. Svi poremećaji nastali pre nego što je neka funkcija usvojena nazivaju se „razvojni“ i označavaju oštećenje normalnih obrazaca sticanja sposobnosti od ranih stadijuma razvoja.

Disfazija se nalazi u grupi specifičnih razvojnih poremećaja govora i jezika, pre svega poremećaja ekspresivnog i receptivnog govora. Poremećaj ekspresivnog govora je specifični razvojni poremećaj u kome je sposobnost deteta da koristi ekspresivni govor znatno ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni uzrast, dok se poremećaj receptivnog govora odnosi na sposobnost razumevanja verbalne poruke.

Mogući uzroci koji se navode su: neurološki, genetski, kognitivni, lateralizacija hemisfera, psihogeni i emocionalni uzrosi, motorni poremećaji, uticaj sredine.

Jezički deficiti su ispoljeni na nivou produkcije i razumevanja, a ogledaju se kroz:

  • fonološke i artikulacione teškoće
  • morfološke i gramatičke teškoće
  • nezrele sintaksičke konstrukcije
  • nerazvijenu semantiku i strukturu reči
  • pragmatsku nezrelost
  • nezreo fonemski sluh u odnosu na uzrast
  • nemogućnost razumevanja složenih verbalnih naloga.

 

Afazija je gubitak ili poremećaj jezičke  komunikacije, koji je uzrokovan lezijom mozga različite etiologije. Problemi se mogu ispoljiti na planu verbalne produkcije ali i u domenu razumevanja govorne poruke.  Kao najčešći uzroci nastanka afazija navode se cerebrovaskularna oboljenja i poremećaji.

Dijagnostika i tretman afazija je multidisciplinarni proces u kom učestvuju neurolozi, psihijatri, logopedi, fizijatri, psiholozi i mnogi drugi stručnjaci u cilju postavljanja precizne dijagnoze i na osnovu toga kreiranja adekvatnog tretmana za svakog pojedinca.

Logoped, u okviru neuropsihološkog testiranja, sprovodi procenu intelektualnog i kognitivnog funkcionisanja ispitanika. Primenom baterije testova procenjuje komunikativne sposobnosti, pažnju i koncentraciju, pamćenje, egzekutivne funkcije, vizuomotornu i konstrukcionu organizaciju i emocionalni status ispitanika.                                                                                                                  

Dizartrija predstavlja grupu motornih govornih poremećaja koji nastaju usled oštećenja centralnog ili perifernog nervnog sistema različite etiologije. Karakteriše se usporenim, slabim, nepreciznim i nekoordinisanim pokretima govorne muskulature što se i odražava na sposobnost govorne produkcije.  Kod osoba sa dizartrijom glas je monoton, promukao i postoje teškoće u kontroli i visini glasa. Značajno je to da osobe sa dizartrijom GOVORE.

U zavisnosti od lokalizacije dizartrija može da bude:

  • flakcidna
  • spastična
  • ataksična
  • hiperkinetska i
  • hipokinetska
  • mešovita dizartrija

Dyslexia

Disleksija je specifična smetnja u razvoju i sticanju sposobnosti čitanja i pored očuvane inteligencije, dobrog vida i sluha kao i dobrih psiho-socijalni uslova.

Disleksija predstavlja neslaganje između postojećeg nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast. Da bi neko dete bilo disleksično stepen njegove inteligencije mora biti na određenom nivou za mentalni uzrast dok sposobnost čitanja mora biti ispod nivoa za uzrast i stepena inteligencije.

Dysgraphia

Disgrafija je specifična smetnja u razvoju, učenju i sticanju sposobnosti pisanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha. Rukopis kod osoba sa disgrafjom se ne odvija u okviru jasnih grafomotornih celina. Disgrafiju čine loši oblici slova, loš grafomotorni niz koji se pojavljuje od samog početka učenja pisanja.

Dyscalculia

Razvojna diskalkulija je usporeno i otežano sticanje matematičkih znanja. Kod diskalkulije računanje je znatno ispod očekivanog nivoa za uzrast deteta, opšte intelektualne sposobnosti i školovanja. Deficit je uglavnom u oblasti računskih radnji sabiranja, oduzimanja, množenja i deljenja a manji je u oblasti apstraktnih matematičkih sposobnosti koje se primenjuju u geometriji i trigonometriji. Kod ove dece audio-perceptivne i verbalne sposobnosti su u granicama normalnog, dok postoji deficit vizuo-spacijalne i vizuo-perceptivnih sposobnosti.

Za postavljanje dijagnoze disgrafije, disleksije ili diskalkulije neophodno je detaljno testiranje baterijom testova od strane logopeda.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji mucanje je nepravilnost govornog ritma u kome osoba koja muca precizno zna šta hoće da kaže, ali u tom momentu je nesposobna da to izrazi zbog nevoljnog produženja ili ponavljanja glasa (Yaruss, Quesal, 2004).

Kliničku sliku mucanja čini:

  • ponavljanje delova reči i rečenica
  • produžavanje glasova, zastoj u govoru
  • neadekvatne pauze, ubacivanje različitih glasova, poštapalice
  • duže trajanje govora, oklevanje, zamene reči, afonični pokušaji
  • strah pred govorom i govornim situacijama
  • tikovi, pokreti glavom, udovima, neadekvatne fiziološke reakcije, strah, emocionalna nestabilnost
  • izbegavanje vizuelnog kontakta sa sagovornikom

Mucanje se najčešće javlja u ranom uzrastu deteta, između druge i pete godine, kada ono počinje da usvaja jezik i gramatička pravila. Odnos roditelja i okoline je presudan u ovom trenutku, jer od njega zavisi da li će teškoće spontano nestati ili će se uobličiti u mucanje. Drugi kritičan period je polazak u školu, između šeste i sedme godine.

Disfagija je termin koji označava poremećaj hranjenja i gutanja. Hranjenje i gutanje može biti otežano, ali može doći i do potpune nemogućnosti gutanja čvrste hrane i/ili tečnosti. Disfagija se može javiti kako kod dece tako i kod odraslih.

Neki od simptoma disfagije mogu biti:

  • osećaj bola prilikom gutanja hrane ili tečnosti
  • osećaj zadržavanja hrane u grlu ili grudima
  • preterana salivacija
  • regurgitacija (nevoljno vraćanje želudačnog sadržaja)
  • česta pojava gorušice
  • nagli gubitak kilograma
  • često zakašljavanje i javljanje refleksa povraćanja prilikom gutanja hrane ili tečnosti
  • otežana priprema hrane u ustima pre gutanja (nedovoljno sažvakana hrana, nemogućnost prebacivanja i mešanja hrane jezikom, zadržavanje hrane u ustima nakon gutanja)

Neki od simptoma se mogu javiti povremeno i ne ometaju ishranu, ali neki simptomi  mogu biti stalno prisutni što može dovesti do gubitka težine, dehidratacije, pneumonije (infekcija pluća koja nastaje usled dospevanja pljuvačke ili hrane i tečnosti u pluća). Logoped u saradnji sa lekarom određuje uzrok nastanka i vrstu disfagije i na osnovu toga sprovodi tretman pacijenata koji imaju problema sa hranjenjem i gutanjem.

ADHD je jedan od najčešćih razvojnih poremećaja koji se uočava kod dece i adolescenata. To je poremećaj za koji su karakteristični hiperaktivnost, impulsivnost i nedostatak pažnje, što dovodi do teškoća u različitim domenima svakodnevnog života.

 

Deca sa ADHD-om često imaju poteškoća u nezavisnom funkcionisanju i mogu se ponašati mlađe od svojih vršnjaka. Mnoga deca koja imaju ADHD takođe mogu imati blago kašnjenje u razvoju govora i jezika, motoričkim veštinama ili društvenom razvoju. Obično imaju nisku toleranciju prema frustraciji, teško kontrolišu svoje emocije i često imaju promene raspoloženja.

Da bi se postavila pravilna dijagnoza deca bi trebalo da imaju šest ili više simptoma poremećaja, adolescenti stariji od 17 godina i odrasli trebali bi imati najmanje pet prisutnih simptoma. Simptomi moraju biti izraženiji od onoga što se smatra normalnim s obzirom na detetov uzrast i nivo razvoja. Treba utvrditi da li su neki simptomi bili prisutni i pre sedme godine i u značnoj meri narušavali funkcionisanje u različitim aspektima života deteta. U dijagnostici ADHD-a učestvuje tim stručnjaka koji čine klinički psiholog, klinički socijalni radnik, logoped, neurolog, psihijatar i pedijatar.

Pervazivni razvojni poremećaji predstavljaju grupu neuropsihijatrijskih razvojnih pormećaja. Pripadaju poremećajima ranog uzrasta. Psihopatološka ispoljavanja koja karakterišu ove poremećaje prožimaju sve sfere funkcionisanja deteta:

  • razvoj recipročnih socijalnih interakcija
  • razvoj verbalnih i neverbalnih sposobnosti komunikacije
  • razvoj imaginativnih aktivnosti

Prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti u pervazivne razvojne poremećaje spadaju:

  • dečiji autizam
  • atipični autizam
  • retov sindrom
  • drugi dezintegrativni pormećaji detinjstva
  • hiperkinetički poremećaj udružen sa mentalnom retardacijom i stereotipnim pokretima
  • aspergerov sindrom
  • drugi pervazivni razvojni poremaćaji
  • pervazivni razvojni poremaćaj nespecifikovan

Slušno oštećenje podrazumeva trajno sniženje slušne osetljivosti na zvuk ili podrazumeva smanjenu sposobnost  percepcije zvučnih draži.

Kod nagluvosti se javljaju teškoće u razmevanju sagovornika, ali i u samostalnom učenju govora i jezika. Razlikujemo laku, srednju, tešku i vrlo tešku nagluvost.

Gluvoća je potpuni gubitak zvučne percepcije kada je kontakt sa sagovornikom putem čula sluha praktično nemoguć. Razlikujemo praktičnu gluvoću (oštećenje sluha 90db) kada i sa slušnim aparatom ne registruje govor, već samo pojedine zvukove i totalnu gluvoću gde se i pored slušnog aparata ne registruju zvukovi.

Oštećenje sluha se može dogoditi u bilo kojoj životnoj dobi i iz brojnih razloga. Ali, uopšteno, postoje tri vrste oštećenja sluha: konduktivno, senzorineuralno i mešovito.

Problemi sa sluhom kod dece se često otkrivaju kasno, što sve može da utiče da se do početka tretmana i postavljanja dijagnoze gubi dragoceno vreme. U slučajevima progresivnog gubitka sluha svaki dan je presudan. Treba iskoristiti svaki ostatak sluha za formiranje glasa, početak tretmana i stimulaciju govora.